Dosadašnja iskustva programa
Aspekti joge su široki i raznoliki, ljudi dolaze na jogu u skladu sa svojim razlozima. Neki ljudi pate od stanja vezanih za stres i shvataju da joga olakšava oslobađanje od stresa, neki da poboljšaju stanje celog tela i održe ga mladim, dok drugi teže rešavanju problema kao što su migrena, bol u leđima, artritis, reumatizam, kardiovaskularna oboljenja, bronhijalna astma, kolitis, i dr., a neki žele postupati po principima joga filozofije i obogatiti duhovni život.[1]
Ispitivanja su pokazala da joga položaji – asane, kao i meditacija ili njihova kombinacija, smanjuju bol kod obolelih od raka, multipleks skleroze, autoimunih oboljenja, artritisa, bolova u ledima, vratu i kod drugih hronicnih oboljenja.[2]
Lake vežbe joge mogu poboljšati kardiovaskularnu kondiciju smanjenjem broja otkucaja srca, povecanjem izdržljivosti, kao i povecanjem nivoa kiseonika koji se joga tehnikama disanja unosi u telo.
Garfinkel (1994)[3] , sprovedena je studija nad grupom od 21 pacijenta sa degenerativnim artritisom šaka. Primena joga vežbi rezultirala je značajnim smanjenjem bola i povečanjem pokretljivosti. Skorije, Garfinkel i nekoliko njenih kolega sa Odeljenja za reumatologiju, na univerzitetu u Pensilvaniji, objavili su malu pilot studiju, procenjujuci osmonedeljni program adaptiranja vežbi joge za OA kolena. Sedam žena, gojaznih, preko 50 godina, od kojih nijedna pre nije radila jogu, pet do osam puta nedeljno vežbale su jogu pola sata ili sat vremena. Nije bilo vežbanja kod kuce u međuvremenu. Nakon osam nedelja, kod pacijenata se u proseku za 47% reducirao bol, za 39% se poboljšala fizicka sposobnost, a kod 39% se smanjila ukočenost. Nije bilo povređivanja ili štetnih reakcija za vreme joga protokola.
Džain i Talukdar (1993), sa Indijskog Istraživackog instituta za jogu, proučavali su 46 odraslih obolelih od astme, koji su učestvovali u 40-dnevnom programu, koji je obuhvatio asane pranajamu, krija (duhovna joga) i ishranu. Joga trening je doprineo značajnom povećanju volumena forsiranog ekspirijuma, količini kiseonika u krvi, i kondiciji. Sledili su rezultati nakon godinu dana – 31 od 46 pacijenata nastavilo je praktikovati vežbe 15-30 minuta dnevno, a 18 od 31 prestalo je sa uzimanjem medikamenata.
Kimberli Vilijams (2009) sa medicinskog fakulteta na univerzitetu Zapadne Virdžinije upoređivala je uticaj vežbi hatha joge na pacijente sa hronočnim bolom donjeg dela leđa. Od 60 šesnaest nedelja . Uporedujuci sa kontrolnom grupom, joga grupa je stekla poboljšanja: za 64% smanjenje bola, 77% smanjenja disfunkcije pokreta, 25% poboljšanja u kontrolisanju bola. Takode je znacajno povečana fleksibilnost kukova. Uporedujuci sa 35% u kontrolnoj grupi, među pacijentima koji su konzumirali analgetike na početku studije , 88% polaznika joga grupe je ili smanjilo ili potpuno eliminisalo doze.
List „Jurnal of the Diabetes Associatio of India“ (1980) sproveo je studiju na sedmoro ljudi sa diabetesom 2 gde nije bilo rezultata usprkos terapiji medikamentima. Pacijenti su uvedeni u lagane asane, vežbajući 40 minuta dnevno bez izmena u ishrani ili bilo čemu drugome. Nakon šest meseci, svih sedam polaznika je imalo mnogo niži nivo šečera u krvi. Merenje je rađeno popodne nakon večere. Takođe se pokazao znacajno manji nivo šečera u urinu, što je ukazalo na bolju kontrolu dijabetesa. Svih sedam je izgubilo i na težini.
Godine 2002. ispitivanje sprovedeno od strane oregonskog Medicinskog fakulteta, pokazalo je da 30 procenata od skoro dve hiljade ispitanika sa MS praktikuje jogu. Od te grupe 57% je prijavilo veća poboboljšanja usled praktikovanja joge nego konzumiranja medikamenata.
Univerzitet Pen Stejt je 1991. sproveo je studije na temu uznemirenosti i napada panike. Subjekti su tokom šest nedelja dva puta nedeljno po trideset minuta pohađali treninge joge i po pola sata dnevno vežbali samostalno. Kada su vežbe izvođene bez kontrole disanja nije došlo do značajne redukcije uznemirenosti u odnosu na kontrolnu grupu. Grupa koja je praktikovala samo dijafragmalno disanje postigla je značajno smanjenje problema. Najbolje je odreagovala grupa koja je praktikovala i asane i tehniku disanja. Ovo ukazuje na povečane efekte različitih aspekata joga prakse.
Orniš (2005) studija na temu kancera prostate. Program obuhvata lagane asane, tehnike disanja i meditaciju. Prvi rezultati su ohrabrujuci. Promenom životnog stila i poboljšanjem emocionalnog stanja došlo je do značajnog poboljšanja nalaza kod pacijenata koji su učestvovali u programu, naspram kontrolne grupe .
Garfinkel (1998), Sindrom Karpalnog Tunela, Medicinski koledž Pensilvanija, 42 pacijenta su ucestvovala u osmonedeljnom programu hatha joge dok su u kontrolnoj grupi samo nosili udlage.
Joga grupa je praktikovala jedanaest asana za jačanje i istezanje zglobova gornjeg dela tela, kao i asane za opuštanje. Nakon intervencije, kod učesnika joga grupe došlo je do smanjenja bolova i znacajnog poboljšanja u snazi stiska šake, naspram učesnika u kontrolnoj grupi.
Kaplan (1993), Njuton-Vesli bolnica, Masačusets, studija na temu Fibromijalgije (sindrom hronicnog bola). Desetonedeljni antistres program na 77 ucesnika je rezultirao smanjenjem bolova, smanjenjem zamora, poboljšanjem kvaliteta sna i boljim mentalnim zdravljem.
Orniš (1983,1998), 48 pacijenata (28 sprovelo program, 20 u kontrolnoj grupi). Joga program je obuhvatio joga tehnike, preporuke u vezi promena životnog stila, niskokaloričnu ishranu obogačenu cerealijama, vitaminima i antioksidansima. Kontrolna grupa je primala standardnu medicinsku negu. Obe grupe su nastavile sa upotrebom prepisanih medikamenata. Nakon godinu dana kod učesnika joga grupe postignut je pad holesterola za 23 procenta, naspram 4% u kontrolnoj grupi. Kod ponovljene angiografije nakon godinu dana, 70% joga grupe je imalo manje opstrukcija naspram 28% kontrolne grupe. Čak i kod pacijenata sa manjim poboljšanjima došlo je do redukcije simptoma oboljenja, što ukazuje na benefite joga sistema.
Godine 2000. uradena je studija na temu hipertenzije.[4] Upoređeni su efekti joge, medikamenata i ne tretiranih među 33 pacijenta sa hipertenzijom. Joga program se sastojao od šavasane (asana za opuštanje), više aktivnih asana, pranajame i meditacije izvođenih u toku jednog sata dnevno. Nakon 11 nedelja u joga grupi dolazi do pada krvnog pritiska u proseku sa 156/109 na 123/82. Kod jedanaest pacijenata tretiranih medikamentima došlo je do pada u proseku sa 159/106 na 135/97. Kod kontrolne grupe je u proseku došlo do pada sa 155/109 na 151/107.
[1] preuzeto iz Complete book of yoga
[2] preuzeto iz Medical Yoga Centar Zagreb
[3]The Journal of Alternative and Complementary Medicine. August 2005
[4] Indian Journal of Physiology and Pharmacology
Nastanak i razvoj Hatha joge
O poreklu joge ima više teorija: 1. potice od nepoznate civilizacije koja je iščezla. Dokaz za to je što se elementi joge nalaze u skoro svim delovima sveta, 2. joga je produkt brahmanizma i hinduizma i prvi pisani dokumenti o jogi potiču iz Indije.
Istorijski spomenik, pećina Adora, prema dosadašnjim saznanjima, je najstariji materijalni dokaz za praktikovanje joge. Spomenik pripada starijoj paleolitskoj eri (15000-10000 godina pre Hrista). Na slikama su prikazana vežbanja i igre u skladnoj simetriji (stav kobre, stav škorpiona). Medu iskopinama u podrucju Pendžaba pronadena je i statua koja predstavlja jogina. Kod Asiraca, bog sunca i bog meseca se podudaraju sa simbolima joge Ha-sunce, Tha-mesec. U Japanu ratničke veštine džu džitsa, karate, aikido zasnivaju se na kontroli tela i i disanja, u Kini mnoge opšte vežbe joge postoje u kung – fuu. Platon hvali ravnotežu duha i tela, Grigorije Sinajac (1265-1346) upoznao je arapsku verziju Joga-sutru od Patanjalija i druga dela o jogi prevedena su na grčki. Slične vežbe izvode grčki i srpski monasi na poluostvu Halkidiki.
Ipak, njene prave i prve temelje uspostavlja veliki mudrac Patandali pre oko 2500 godina, napisavši delo poznato kao Patandalijeve Joga sutre(izreke o jogi ).
Kroz istoriju, joga je prolazila kroz mnoge filozofske sisteme Istoka ali je ipak ostajala svoja i jedinstvena. Tehnika za pročišćenje, ozdravljenje i oplemenjivanje svih nivoa čovekova postojanja, bez potrebe za verovanjem ili pripadanjem, slobodna od svih dogmi i iz tog razloga jedinstvena kao takva.
Na Zapad dolazi nakon što su otkriveni njeni izvanredni efekti na mentalno, fizičko i emocionalno zdravlje. Danas se promoviše i od strane zvanične, zapadne medicine ali donekle gubi od svog izvornog značenja.
Za razliku od ostalih modernih oblika rekreacije, koji nekada mogu biti vrlo teški i zahtevni, joga vežbama se telo lako prilagođava. Kako se napreduje sa veštinom, otkriva se drugačiji pogled na svet, pozitivniji, bez naglih promena raspoloženja ili depresije. Kako se poboljšava koncentracija, biva se bolje organizovan i veštiji u rešavanju nekoliko zadataka istovremeno.
Joga filozofija nudi ljudima naučni pristup da nadmaše svoje probleme .
Ne sukobljava se ni sa jednom religijom, ili verom i može je praktikovati svatko ko želi da disciplinuje svoj život. Pre nego što disciplinujemo um, moramo prvo disciplinovati telo.
Savremeno sredstvo rekreacije
U raznim oblicima rekreacije, Hatha joga zauzima posebno mesto. Sa aspekta fizičke kulture skoro da nema ni jednog položaja ili pokreta tela koji ne bi bio sadržan u asanama. Mada naizgled statične, one su pune unutrašnje dinamike sa svim potencijalima za pripremanje tela na neočekivane i teške zahteve koji mu se mogu postaviti. Primenom ove veštine bolje se upoznaje i ovladava svojim telom i umom, stiče dobra fizička kondicija, poboljšava zdravlje i radna sposobnost,postiže smirenost neophodna savremenom čoveku.
Joga je holistički koncept koji ujedinjuje fizicke, mentalne, spiritualne i emocionalne aspekte nas samih, tako da osoba koja praktikuje jogu uspostavlja potpunu ravnotežu kako sa sobom tako i sa drugima.
Hatha joga je sistem asana (položaja) i uči nas kako da balansiramo vlastitom energijom i postignemo harmoniju sa univerzumom. Ha označava sunce, a tha mesec. Pokretima i zadržavanjem u krajnjim položajima stimulišu se nervni sistem, unutrašnji organi, žlezde sa unutrašnjim lučenjem, poboljšava cirkulacija, potpomaže rad jetre, bubrega i slezene, te izbacivanje toksina iz organizma. Pranajama (tehnike disanja) uvećava kapacitet pluća, balansira i podiže energiju unutar tela.
Joga nastavlja biti relevantna i u 21. veku, jer pruža neke odgovore na probleme modernog sveta. Popularni stilovi i škole joge danas fokusirani su na istezanja i pokrete. Danas se mnogo više sedi, zbog posla i loših navika, i manje kreće, te se stanje koštano-zglobnog i mišicnog sistema pogoršava. Joga vraća prirodnu elastičnost, jaća lokomotorni sistem, pomaže telu da se zaleći nakon napora i trauma a redovnim praktikovanjem podržava zdravlje i preventira bolesti.
Neki savremeni učitelji joge, u želji da opravdaju ono šta rade, menjaju staro učenje da bi ga prilagodili današnjem naćinu razmišljanja. To je velika šteta, jer je joga izdržala teret vremena.
Jogiji su poznati po svom izuzetnom zdravlju i dugovečnosti. Asane povećavaju energiju i životni potencijal.